Jednom je čuveni cadik, rabin Joshua Heshel iz Apta, bio na uobičajenom obilasku svojih hasida. Kada ga je put naveo preko jednog strmog brda, umorni konj nije više mogao vuči kočiju. U strahu da kola ne povuku iznemoglog konja nizbrdo, rabin hitro skoči s kola i mirno nastavi gurati kočiju. Njegov ga pomoćnik začuđeno pogleda:
“Ne razumijem zašto rabin služi konju, kada bi trebalo biti obrnuto.”
“Zato što se bojim da će me konj pozvati pred “Din Tora” (rabinski sud); tužit će me za nedostatak sažaljenja, jer sam ga tjerao da me vuče uzbrdo”, odgovori rabin.
“Čak i da se to dogodi”, nastavi pomoćnik, “rabin bi dobio parnicu, zato što su konji stvoreni da služe ljudima.”
“Naravno”, mirno će rabin,”da bih ja dobio parnicu, ali ja ću se rađe penjati nekoliko puta, nego da se parničim s konjem.”
(odabrao i preveo Nenad Vasiljević)