Kada god bi ugrabio malo slobodna vremena, reb Aaron iz Karlina pohodio je svoga rebea, Magida iz Mezriča. Na povratku s jednog takvog posjeta, okružili su ga prijatelji i hasidi, te glasno zahtijevali: „Potanko nam ispričaj i objasni sve, ama baš svaki detalj koji si naučio u Mezriču.“
Kada se gomila umirila, tek toliko da svi mogu čuti važne novosti, on im kratko i tiho odgovori: „Nisam naučio ništa*“
Vjerujući da nisu dobro čuli, ili da nisu razumjeli, prijatelji su zahtijevali pojašnjenje: “Što si naučio kod velikog Magida?“
Ovaj puta reb Aaron glasnije ponovi svoj odgovor: „Ništa!“
Sada su prijatelji bili uvjereni da im on ne želi otkriti neku dobro čuvanu kabalističku tajnu, koju učitelj samo usmeno prenosi odabranim učenicima: „I tako ti ugrabiš svaku zgodnu priliku, trošiš vrijeme i novac, da bi naučio – ništa!“
„Upravo tako,“ jasno i glasno potvrdi njihove riječi prijatelj. “Naučio sam sve i ništa. Na koncu sam spoznao da je taj ‘ja’, o kojemu toliko brinem, ništa, da takav kakvim ga ja zamišljam, uopće niti ne postoji.“
* Ein sof (hebr.) literarno prevedeno „nema kraja“, „beskrajno“. Ein (hebr.) je opća negacija u smislu „ne“, „ništa“, „ne-stvar“. U kabalističkim je učenjima to najbliža oznaka za nespoznatljivog Boga. Neki pravci hebrejskog misticizma govore o našoj sposobnosti da, uz pomoć posebnih kontemplativnih i meditativnih tehnika, dopremo do neposredovanog, izravnog dodira s „Or ein sof“, svjetlom beskonačnosti.