Rabi Akiva Eger ugostio jednom najbogatijeg čovjeka u gradu. Za vrijeme razgovora izvadi bogataš cigaretu iz srebrne tabakere i pripali.
Rabi Akiva ga pogleda i naivno uzdahne:
“Nikako mi nije jasno zašto čovjek ima potrebu pušiti!”
Odgovori mu bogataš:
“Obično se lijepo opustim za stolom, pojedem nekoliko slijedova ukusne hrane, popijem nekoliko vrsta pića i zasitim se svega. Nakon toga, veliko je zadovoljstvo zapaliti cigaretu na prepun želudac.”
Prođe nekoliko dana i rabina posjeti bogobojazni siromah, otvori mu svoju dušu i požali se kako jedva spaja kraj s krajem. Kad se malo primirio, izvadi siromah cigaretu i počne pušiti.
I ovaj puta će rabi Akiva naivno:
“Nikako mi nije jasno zašto čovjek ima potrebu pušiti!”
Odgovori mu siromah:
“Ponekad sam toliko gladan i jedino mi cigareta pomaže da zaboravim u kakvom se stanju nalazim.”
Zamisli se na trenutak rabi Akiva:
“Kako je čudno ljudsko ponašanje: bogataš puši zbog prezasićenosti, a siromah opet zbog gladi. Kad bi bilo pravde, dao bi bogataš višak hrane siromašnom. Tako bi obojica pojeli zdrav obrok i nebi imali potrebu za pušenjem.”
(odabrao i preveo Nenad Vasiljević)