Cadik, rabin Yehiel Meir iz Gostynina, našao se jedne godine za vrijeme Purima u Kotzku. Dogodilo se to upravo tokom dvadestgodišnjeg dobrovoljnog osamljivanja rabina Menahema Mendela iz Kotzka. Sve te godine rabin iz Kotzka nije više nikome otvarao vrata, izuzev, s vremena na vrijeme, nekome od najbližih prijatelja.
Pronašao je rabin iz Gostyna kuću rabina iz Kotzka. Nekoliko je trenutaka zamišljeno stajao ispred njegove sobe, a potom prikupi svu hrabrost i snažno zakuca na vrata.
Rabin iz Kotzka otvori vrata, te vidno začuđen upita:
“Što se dogodilo?”
Rabina iz Gostyna savlada uzbuđenje, pa na jedvite jade izusti:
“Shulhan Aruh kaže da na Purim ‘Svakome tko ispruži ruku za milodar, treba dati’. Rebe, ja ovdje stojim pred tobom potpuno gol. Molim te, obuci me!”
U tom se trenutku izraz lica rabina iz Kotzka u potpunosti promijeni, a glas mu jedva čujno zadrhta:
“Ako je tome tako, onda uđi.”
Ušao je rabin iz Gostyna i zatvorio za sobom vrata. Ostala su tako dvojica cadika zajedno dugo vremena.
Od tog su dana svi hasidi rabina iz Kotzka iskazivali posebno poštovanje rabinu iz Gostynina.
224