Reb Jonatan Ejbešuc nije bio poznat samo po učenosti i pobožnosti, već i po izuzetnoj pronicavosti. Bio je u kontaktu s istaknutim ljudima svog vremena, koji su često tražili njegov savjet.
Jednog šabata, rano ujutro, na putu u sinagogu susreo je gradonačelnika Praga, koji ga, nakon kratke razmjene pozdrava, upita:
“Kamo ste se uputili tako rano u zoru?”
“Vaša ekscelencijo,” odgovori mu reb Jonatan, “da budem iskren, niti sam ne znam kamo idem.”
Gradonačelnika je odgovor iznenadio i razljutio. Shvatio je to kao napad na njegovo dostojanstvo, na što je i inače bio jako osjetljiv. Istog je trenutka naredio stražaru da pritvori reba Jonatana zbog javnog omalovažavanja vlasti.
Kad je stražar krenuo izvršiti naređenje, reb Jonatan se obrati gradonačelniku:
“Vaša ekscelencijo, sad i sami vidite da zaista nisam znao kamo idem; mislio sam da sam krenuo u sinagogu, a očigledno je da ću završiti u zatvoru.”
Sad se gradonačelnik od srca nasmija i naredi stražaru da istog trenutka oslobodi reba Jonatana.
“Vaša ekscelencijo,” smirenim glasom nastavi on, “ne pokazuje li ovo još bolje da je moj prvi odgovor bio ispravan, da nikad ne znamo gdje ćemo završiti. Na trenutak sam pomislio da ću završiti u zatvoru, a sad sam ponovno na putu u sinagogu.”
(Preveo i prepričao Nenad Vasiljević)