Jedan od hasida cadika iz Kobrina radio je kao državni službenik. Jednoga dana bio je jako zabrinut i nije znao što učiniti. Odlučio je da sve ostavi i otputuje u Kobrin. Otišao je ravno u kuću cadika. Doručak je stajao na stolu i cadik je upravo završavao blagoslov nad hranom:
“…čijom voljom postoje sve stvari.”
Cadik ga nije niti pogledao, pa je čovjek ostao stajati, čekajući da on završi svoj obrok, kako bi mogao podijeliti s njime svoje brige. Konačno ga cadik pogleda i reče mu:
“Zalman, mislio sam da si sličan svome ocu, ali sada vidim da se razlikujete. Tako je i tvoj otac jednom došao do mene s gomilom problema. Upravo u tom trenutku sam, kao i danas, sjedio za doručkom i završavao blagoslov. Okrenuo sam glavu i shvatio da se tvoj otac priprema otići. Upitao sam ga:
“Avramel, nisi li zbog nečega došao?”
“Ne,” odgovorio je i otišao.
“Razumiješ li? Kada moj učenik čuje ovaj blagoslov, on nema više pitanja. To je odgovor na sva njegova pitanja i brige.”
I dok je tako govorio, cadik ispruži ruku za pozdrav. Hasid je neko vrijeme nepomično stajao, potom se zahvalio učitelju i potpuno mirno se vratio na svoj posao.
(preveo i prepričao Nenad Vasiljević)